IRSKI CRVENI SETER -IRISH RED SETTER

IRSKI CRVENI SETER -IRISH RED SETTER

[FCI No. 120]

Sekcija: 2
Podsekcija: 22
Zemlja porekla: Irska



Koreni irskog setera srazmerno su mladi, dosežu unazad do ranog 18,
veka. Ovaj seter je nesumnjivo u Irskoj bio poznat u 18. veku, kada je
upotrebljavan za rad pre pucnja. Premda je crveni seter (početak 19
veka) bio redak, brzo je postao poznat. Kada je 1882. u Dablinu osnovan
Irish Red Setter Club, bio je između puno drugih držan kao jedini irski
seter. Od tada povećao se broj crvenih a smanjio broj crveno belih
irskih setera. Do kraja 19. veka, mnogi crveni seteri su izvezeni i
gajeni izvan Irske. On je u Velikoj Britaniji, Evropi i Americi toliko
svakodnevan kao i u Irskoj. Mnogi vlasnici shvatili su da je seter pre
pas ljubimac nego upotrebljivi pratilac u lovu. Kao i uvek irski
kinološki klub je uveren da od irskog crvenog setera treba tražiti
ispit u polju. Irski crveni seter je dokazao da je ipak više od samo
jednog lepog psa.



Crveni Irski seter stekao je popularnost polovinom XIX-og veka sa
prvim pojavljivanjima na izložbama pasa gde je odmah osvojio srca svih
kinologa.

Danas je irski seter rasprostranjen i veoma omiljen širom sveta.

Neponovljiva boja dlake, rasna elegancija i veseo temperament, čini
ove pse jedinstvenim, tako da nije preterano reći da irski seter spada
među najlepše rase na svetu! On nije samo prelep ljubimac, već je
takođe i veoma sposoban lovni pas. Njegova izuzetna nežnost (tvrdi se
da ko nije imao irskog setera ne zna koliko pas može da bude nežan) ga
čini i odličnim “therapy” psom kao i odanim pratiocem.

Odlično se slažu sa decom, ali ih je ipak potrebno nadgledati u
igri, pošto su vrlo temperamentni i umeju lako da se zaigraju, a tada
bas i nisu naročito pažljivi. Plemenit, atletski građen pas, ukupno
više utreniran i elastičan nego snažan i mišićav. Punog kvaliteta,
prijateljskog izraza. Aristokratski, živahan i inteligentan.





S obzirom da mogu imati veoma dugu dlaku, zahtevaju i prilično
pažnje. U suprotnom će se dlaka veoma brzo zapetljati, ućebati, itd.
Svakodnevno četkanje je obavezno!




Glava: Duga, suva, nije uska ili špicasta, nije gruba.

Lobanja: Ovalna između ušiju, sa izraženom potiljnom kosti.

Stop: Izražen.

Nosna pečurka: Tamnomahagoni, tamne orahovine ili crna. Široke nozdrve.

Njuška: Duboka i gotovo pravougaona. Duga između stopa i nosne pečurke.

Čelo: Nadočni lukovi uzvišeni.

Vilice: Snažne, gotovo iste dužine. Usne nisu „njihajuće". Zubalo je makazasto.

Oči: Tamne, boje lešnika ili tamnobraon, nisu velike.


Uši: Srednje veličine, fine, nisko i daleko unazad usađene, u finom naboru obešene prisno uz glavu.

Vrat: Srednje dug, mišićav, nije debeo, blago zaobljen, suv.

Telo: Odgovara veličini psa.


Gornja linija: Od grebena do repa treba da je postepeno ravno padajuća.

Plećke: Dobro prepoznatljivi vrhovi lopatica. Dobro priležuća i unazad postavljena.
Slabine: Mišićave i blago zasvođene.

Grudni koš: Dubok, uzan front. Dobro zasvođena rebra sa puno mesta za pluća, ali ipak ne smeju psa praviti bačvastim.

Donja linija: Podižuća ali ravna.

Rep: Srednje dužine, odgovara veličini tela,prilično nisko usađen,
jači u korenu, sužava se u jedan fini vrh. Nošen u visini leđa ili
niže. Dozvoljeno je nešto višlje nošenje kada pas za vreme rada čvrsto
markira divljač.



Noge

Prednje noge: Ravne i vertikalne, dobre snage kostiju.

Laktovi: Slobodni i dobro postavljeni ispod, ne napolje ili unutra okrenuti.

Zadnji deo: Širok, pun snage.

Zadnje noge: Od kuka do skočnog zgloba duge i mišićave. Od skočnog zgloba do šape kratke i snažne.

Koleni i skočni zglob: Dobro građeni, nisu ni unutra niti napolje usmereni.

Šape: Male, čvrste. Snažni prsti, dobro zatvoreni i olučasti.

Kretanje: Slobodno, tečno. Poželjno je osvajanje prostora. Visoko
nošena glava. Akcija zadnjih nogu je gipka i veoma snažna. Prednje noge
dobro hvataju unapred, pri tome ostaju nisko iznad zemlje. Veoma je
nepoželjno ukrštanje nogu ili izvrtanje prednjih šapa.


Dlaka: Na glavi, prednjim stranama nogu i vrhovima ušiju, kratka i
fina. Na drugim delovima tela i nogama srednje dužine, ravna i po
mogućstvu bez uvojaka i talasa. Dlaka na gornjim delovima ušiju je duža
i svilenkastija. Na postranim delovima tela, prednjim i zadnjim nogama
duga i fina. Na stomaku obilata odlakanost i gradi rese koje se mogu
produžavati preko gradi do guše. Na šapama između prstiju dobra
odlakanost. Srednje duga dlaka na repu čini zastavicu koja se sužava do
vrha. Sva dlaka je ravna i ravnomerna.

Boja: Sjajno kestenjasta braon bez ikakvog traga crne boje, nije
diskvalifikaciona mana belina na grudima, na vratu, na bradi ili na
prstima, ili mala zvezda na čelu, ili uska lisa, belina na nosniku ili
njušci.

Mane: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnom odnosu sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.

Kao i sa vecinom lovackih rasa koje su se razvile na Britanskom ostrvu i Irskoj, o poreklu irskog setera ima mnogo spekulacija. Zna se da je rasa jasno izvojena od ostalih i formirana oko 1800-te godine. Takodje zna se da je Crveni Irski Seter se izdvojio od mnogo starijeg Crveno-belog Irskog setera (pretece skoro svih Britanskih pticara), koji je bio dominantna rasa setera u Irskoj sve do polovine XIX veka. Poreklo, seter vuce od psa poznatijeg na ostrvu kao spanijel koji namesta” (engl. setting spaniel) koji je bez sumnje ukrsten sa Poenterom, engleskim i Gordon seterom i jos nekim vrstama spanijela. Neki istoricari rase misle da je u najranijoj fazi u ukrstanju ucestvovao i Bloodhound, Irish Water Spaniel, i Irish Terrier, ali za ove tvrdnje nema dokaza.

Irski Seter je selektiran kao pomocnik u lovu, pticar. Rec seter potice od nacina na koji su psi trenirani da se namestaju (engl. Setting = namestati) prilazeci pticama u polju. Seter kada oseti miris lovine se namesta prema ptici, a tada lovci bacaju mreze preko ulova i pasa, zajedno. Naravno danas se vise ne lovi sa mrezama, vec sa puskama, ali je princip slican. Iako je sa pojavom ovih pasa u vecoj meri na izlozbama, pocetkom Prvog svetskog rata, rasa jako dobila na popularnosti, sto je rezultovalo da se u dobroj meri zanemare prvobitni razlozi selekcije ove rase - a to je lov, u poslednje vreme sve vise odgajivaca poklanja paznju i radnim sposobnostima ove rase. I danas je Irac posle dugo vremena opet kralj lova u polju.

Popularnost je Crveni Irski stekao tek polovinom XIX-og veka sa prvim pojavljivanjima na izlozbama pasa gde je odmah osvojio srca svih kinologa. Tako da je danas Crveni Irski Seter rasprostranjen sirom celog sveta, dok je Crveno-beli, uprkos svojim kvalitetima, ostao prakticno nepoznat van Irske i retkih evropskih zemalja.

Nije preterano reci da Irski Crveni Seter spada medju najlepse rase pasa na svetu! Neponovljiva boja dlake, rasna elegancija, i veseo temperament, cini ih jedinstvenim.

Odlicno se slazu sa decom, ali ih je ipak potrebno nadgledati u igri, posto su vrlo temperamentni i umeju lako da se zaigraju, a tada bas i nisu narocito pazljivi.

S obzirom da mogu imati veoma dugu dlaku, samim tim zahtevaju i prilicno paznje. U suprotnom ce se dlaka veoma brzo zapetljati, ucebati, itd. Svakodnevno cetkanje je minimum!

Irski seter nije samo prelep ljubimac, to je takodje i veoma sposoban lovni pas, a takodje kvalitetan takmicar u obedience-u i agility-u. Njegova izuzetna neznost (ko nije imao Irskog Setera ne zna koliko pas moze da bude nezan) ga cini i odlicnim therapy psom kao i odanim pratiocem.

Najcesce bolesti koje napadaju Irce su: Displazija kukova, Epilepsija, Uvrnuce i Torzija zeluca, Progressive Retinal Atrophy (PRA) Mutation, Megaesophagus, i Canine Leucocyte Adhesion Deficiency (CLAD). Ali u principu nisu narocito bolesljivi psi, pogotovu danas kada postoje testovi koji iskljucuju iz priploda jedinke koje nisu apsolutno zdrave.

To su veoma energicni psi koji zahtevaju puno aktivnosti i paznje, koja ako im se ne pokloni u dovoljnoj kolicini, umeju da se otmu kontroli i postanu prakticno nemoguci za ziveti. Ovi psi su cesto opisivani kao strasno tvrdoglavi, i svi koji su ziveli sa njima znaju da su pravi eksperti da isteraju stvari po njihovom. Cinjenica je da ih je tesko odrzati zainteresovanim za nesto, lako im dosadi trening i jos lakse im je odvratiti paznju (posebno kad ne treba). Ali nemojte se zavarati, to su izuzetno inteligentni psi. Uz malo vise strpljenja i istrajnosti dobicete izuzetnog psa u svakom pogledu.
Trening treba poceti dosta rano i treba uvek imati u vidu da vecina Iraca sazreva mentalno tek posle navrsene druge godine zivota, sve dotle su prave velike bebe.