MEDjUNARODNI PRAVILNIK FCI O GAJENJU

MEDjUNARODNI PRAVILNIK FCI O GAJENJU


PREAMBULA

1. Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa Medjunarodnom
kinoloskom federacijom (FCI) duzni su da postuju medjunarodni pravilnik
FCI o gajenju.
Uzajamna prava i obaveze vlasnika plemenjaka ili kerusa po
pravilu su definisani nacionalnim zakonom, pravilnicima koje donose
nacionalne kinoloske organizacije ili njihovi klubovi i udruzenja ili
se odredjuju posebnim konvencijama. U slucaju da takvi pravilnici ne
postoje, primenjuje se Medjunarodni pravilnik FCI o gajenju.

В· Odgajivacima ili vlasnicima plemenjaka preporucuje se da
neodlozno pismeno definisu uslove pod kojima ce se vrsiti parenje radi
obezbedjenja potpuno jasne situacije u vezi sa finansijskim obavezama.

В· "Vlasnik" psa jeste osoba koja je zakonito stekla zivotinju,
zatecena je u posedu zivotinje i to moze da dokaze vlasnistvom nad
propisno overenom potvrdom o vazecoj registraciji i pedigreu.

В· "Posednik" plemenjaka je ili njegov vlasnik ili osoba koja je
dobila dozvolu od vlasnika da moze tog psa upotrebiti za parenje.
В· Ovaj Pravilnik FCI o gajenju odnosi se neposredno na sve
zemlje clanice i partnere koji imaju ugovor sa FCI. Ovo znaci da je
gajenje dopusteno samo sa psima ciste rase, bez mana, savrsenog
zdravlja u pogledu funkcionalnosti i potomstva te koji su upisani u
rodovnu knjigu ili u registar cekanja koji je priznala FCI. S druge
strane, oni moraju da zadovoljavaju uslove koje propisuju zemlje
clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI.

В· Za pse savrsenog zdravlja u smislu potomstva mogu se smatrati
samo oni psi koji imaju osobine standarda rase, u pogledu tipa, i
temperamenta i nemaju nijednu bitnu naslednu manu koja bi bila opasna
za njihovo potomstvo u funkcionalnom pogledu. Zbog toga zemlje clanice
i partneri koji imaju ugovor sa FCI moraju voditi racuna da standardi
ne ukljucuju preterivanja u pogledu karakteristika koje mogu biti
opasne po funkcionalnost pasa.

В· U pogledu "upravljanja" naslednim nedostacima kao sto su
displazija kukova ili progresivna atrofija mreznjace, zemlje clanice i
partneri koji imaju ugovor sa FCI moraju de vode registar pasa koji
imaju ova oboljenja, da se bore sa njima na sistematski nacin, da
stalno beleze ostvarena poboljsanja i o tome obavestavaju FCI na njen
zahtev.

В· Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI imaju pomoc
Naucne komisije po pitanju procene naslednih nedostataka. Komisija
pomaze u borbi protiv ovih nedostataka i savetuje zemlje clanice i
partnere koji imaju ugovor sa FCI. Ukoliko bi Komisija izradila i
objavila spisak mera za borbu protiv ovih nedostataka, odmah po
njegovom prihvatanju, Generalni komitet FCI trebalo bi da ga postuje.

В· Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI uzivaju
potpunu nadleznost i odgovornost u pogledu gajenja. Pod ovim se
podrazumevaju saveti i smernice koji se daju odgajivacima, kontrola
legala i vodjenje rodovnih knjiga.

В· Zemlje clanice i partneri koji imaju ugovor sa FCI duzni su da
izrade sopstvene pravilnike o gajenju, zasnovane na ovom pravilniku, u
kojima ce nabrojati postavljene ciljeve. Ovi pravilnici treba da vode
racuna, na odgovarajuci nacin, o specificnostima rada koji je svojstven
za svaku pojedinu rasu.
В· Psi koji imaju anomaliju, na primer stetan temperament,
gluvocu ili kongenitalno slepilo, zecju gubicu, rascepljeno nepce,
ocigledne malformacije celjusti ili izrazite zubne nedostatke,
progresivnu atrofiju mreznjace, psi koji pate od epilepsije, od
nedostatka testisa (kriptohizam), koji imaju jedan testis
(monorhidija), albinizam, tezak i utvrdjen oblik displazije kukova ili
psi cija boja dlake nije zeljena ne smeju da se koriste za priplod.
В· Trgovci psima i odgajivaci koji rade iskljucivo u komercijalne
svrhe ne smeju se baviti uzgojem u zemlji clanici ili zemlji partnera
koje imaju ugovor sa FCI.

TROSKOVI PREVOZA I CUVANJA KERUSE

2. Preporucuje se vlasniku keruse da je dovede ili da je uzme
natrag bilo licno bilo putem posrednika koji je licnost od poverenja. U
slucaju kada kerusa ostaje vise dana kod posednika plemenjaka, svi
troskovi kao sto su hrana, smestaj, eventualna veterinarska nega kao i
steta koju kerusa prouzrokuje u stenari ili u kuci posednika plemenjaka
padaju na teret vlasnika keruse. Troskove prevoza za vracanje keruse
snosi njen vlasnik.

ODGOVORNOST

3. U skladu sa zakonskim propisima koji su na snazi u razlicitim
zemljama, odgovornom za stetu koju zivotinja moze da prouzrokuje trecim
licima, smatra se osoba koja u trenutku nastanka stete daje smestaj i
brine se o pomenutoj zivotinji.
Vlasnik (ili imalac) plemenjaka duzan je vodi racuna o napred
iznetom prilikom zakljucivanja ugovora o licnoj bezbednosti u sluzbi
Civilna odgovornost.


SMRT KERUSE

4. U slucaju da kerusa ugine u vreme boravka kod imaoca plemenjaka,
on je obavezan da o svom trosku konstatuje smrt i uzrok smrti kod
veterinara. On najhitnije obavestava vlasnika keruse o smrti i uzroku
smrti keruse.
Ako vlasnik zeli da vidi uginulu kerusu, ne sme biti odbijen u toj nameri.

Ako je smrt keruse nastupila greskom imaoca plemenjaka, on je duzan da plati stetu i procenat vlasniku keruse.

Ukoliko mu se ne moze pripisati nijedna greska (imaocu plemenjaka),
vlasnik keruse je duzan da imaocu plemenjaka nadoknadi sve troskove u
vezi sa smrcu keruse.

IZBOR PLEMENJAKA

5. Imalac plemenjaka se obavezuje da ce kerusu upariti samo sa onim
plemenjakom koji je za to predvidjen i ni sa jednim drugim. U slucaju
da plemenjak ne obavi parenje, kerusa se sme spariti s drugim
plemenjakom samo uz saglasnost vlasnika keruse. U svakom slucaju se
zabranjuje parenje keruse sa dva ili vise plemenjaka u toku istog
teranja.

SLUCAJNO PARENJE

6. Ukoliko se dogodi da plemenjak koji za to nije bio dogovoren
slucajno izvrsi parenje, imalac plemenjaka koji je primio kerusu na
cuvanje kod sebe obavezan je da nadoknadi vlasniku keruse sve troskove
prouzrokovane ovim pogresnim parenjem. Posle slucajnog parenja koje
izvrsi plemenjak koji za to nije bio izabran, zabranjeno je pristupiti
novom parenju sa odabranim plemenjakom. Imalac plemenjaka ni u kom
slucaju nema pravo da za takvo parenje pretenduje na nametanje
finansijskih obaveza vlasniku keruse.

POTVRDA O PARENJU

7. Imalac plemenjaka sacinjava pismenu potvrdu kojom potvrdjuje da
je parenje ispravno obavljeno. Svojim potpisom na dokumentu on
potvrdjuje da je bio ocevidac parenja. U slucaju da sluzbe koje vode
rodovne knjige, u zemlji u kojoj treba da se registruje leglo,
propisuju odredjene specijalne obrasce, vlasnik keruse je duzan da ih
nabavi, da ih pravilno popuni i da ih preda imaocu plemenjaka na
potpisivanje.
Ova potvrda o parenju obavezno treba da sadrzi sledece podatke:

a) Ime i broj upisa u rodovnu knjigu za plemenjaka.

b) Ime i broj upisa u rodovnu knjigu za kerusu.

c) Ime i adresu imaoca/vlasnika plemenjaka.

d) Ime i adresu vlasnika keruse u vreme parenja, eventualno datum kada je postao njen vlasnik.

e) Mesto i datum parenja.

f) Potpis imaoca plemenjaka i vlasnika keruse.

g) Ako sluzbe koje vode rodovne knjige za registrovanje stenadi
zahtevaju overenu fotokopiju ili overen izvod pedigrea, vlasnik
plemenjaka je duzan da besplatno dobavi ova dokumenta za vlasnika
keruse.

NAKNADA ZA PARENJE

8. Vlasniku plemenjaka se savetuje da potvrdu o parenju potpise tek
posto mu se isplati unapred odredjena suma za parenje. Zadrzavanje
keruse na ime jamstva niposto nije dozvoljeno.
9. Ukoliko plemenjak koji je bio dogovoren iz bilo kog razloga ne
izvrsi parenje ili ako kerusa nije prihvatila da se pari, pa prema tome
parenje efektivno nije ni obavljeno, vlasniku plemenjaka ipak ostaje
pravo na naknadu predvidjenu clanom 2, ali on ne moze da trazi sumu
koja je dogovorena za parenje.
10. Sto se tice potomstva plemenjaka, vlasnik plemenjaka nema
pravo u odnosu na vlasnika keruse na drugu nadoknadu osim na onu koja
je predvidjena za parenje. Prema tome nema nikakvo pravo da sebi uzme
stene. Ako su se strane dogovorile za preuzimanje jednog steneta na ime
nadoknade za parenje, takav dogovor mora biti pismeno formulisan pre
parenja. U takvom sporazumu neizostavno moraju da se preciziraju i
postuju sledece tacke:
a) vreme kada ce vlasnik plemenjaka odabrati stene;

b) vreme kada ce stene biti predato vlasniku plemenjaka;

c) vremenski period/rok u toku koga vlasnik plemenjaka ima neopozivo propisano pravo da odabere stene;

d) vremenski period/rok u toku koga je pravo za preuzimanje odabranog steneta neopozivo propisano;

e) regulisanje troskova prevoza;

f) posebni sporazumi za slucaj da kerusa osteni mrtvu stenad ili
samo jedno zivo stene, ili za slucaj da odabrano stene ugine pre
predaje.

NEOPLODjENA KERUSA

11. Posle pravilno obavljenog parenja, smatra se da je plemenjak
ispunio svoju obavezu i da su od tog trenutka ispunjeni uslovi za
sticanje prava na dogovorenu naknadu.

Sve ovo ne predstavlja garanciju da je kerusa skotna. Prepusta se
vlasniku plemenjaka da proceni, kada kerusa nije oplodjena, da li ce
zakazati novo besplatno parenje u toku sledeceg teranja keruse, ili ce
isplatiti deo nadoknade dobijene za parenje. Takav sporazum mora
pismeno da se definise ugovorom o parenju.
Dogovoreno pravo na besplatno parenje svakako i po pravilu se
gasi smrcu plemenjaka ili promenom njegovog imaoca ili smrcu keruse.

Ukoliko je moguce dokazati (analizom sperme) da je plemenjak
sterilan u trenutku parenja, vlasniku keruse moraju biti isplaceni
troskovi parenja.

VESTACKO OSEMENJIVANJE

12. Vestacko osemenjivanje ne sme se primenjivati na zivotinje koje se vec nisu mnozile prirodnim putem.

U slucaju vestackog osemenjivanja keruse, veterinar koji je sakupio
spermu plemenjaka duzan je da overi, putem potvrde, koja se dostavlja
sluzbi za vodjenje rodovnih knjiga u koju stenad moraju biti upisana,
da sveza ili zamrznuta sperma zaista potice od plemenjaka koji je bio
dogovoren. S druge strane, vlasnik plemenjaka duzan je da besplatno
obezbedi potvrde koje su predvidjene u clanu 7 (a - g) za vlasnika
keruse.

Sve troskove nastale u vezi sa sakupljanjem sperme snosi vlasnik
keruse. Troskove osemenjivanja takodje snosi vlasnik keruse. Veterinar
koji vrsi osmenjivanje duzan je da potvrdi sluzbama koje vode rodovne
knjige da je kerusa zaista osemenjena spermom koja potice od plemenjaka
koji je bio dogovoren za parenje.
Na toj potvrdi takodje treba da stoje mesto i datum
osemenjivanja, ime i broj registracije keruse u knjizi porekla kao i
ime i adresa vlasnika keruse.

Vlasnik plemenjaka koji daje spermu duzan je da vlasniku keruse izda jos i veterinarsku potvrdu, zvanicnu potvrdu o prenju.


USTUPANJE PRAVA GAJENJA

13. Po pravilu, vlasnik keruse u trenutku parenja smatra se odgajivacem legla.

Pravo na koriscenje keruse ili plemenjaka moze da se prenese na trece lice putem zakljucenog sporazuma.

Takav prenos prava u svim slucajevima mora pismeno da se potvrdi
pre planiranog parenja. Takav prenos prava gajenja, koji se pismeno
utvrdi, mora blagovremeno da se prijavi nadleznoj sluzbi za vodjenje
rodovne knjige i eventualno nadleznom udruzenju za gajenje takve rase.
On mora stajati uz prijavu legla.
U prenosu prava gajenja treba veoma precizno opisati prava i
duznosti obeju ugovornih strana. Trece lice koje stekne privremeno
pravo gajenja keruse smatra se njenim vlasnikom, u smislu ovog
pravilnika, u momentu parenja pa sve do trenutka odvajanja stenadi.

OSNOVNA PRAVILA

14. Stenad dva roditelja ciste rase sa pedigreom koji je priznala
FCI, a na koje ne postoji nikakva zamerka i zabrana od strane
nacionalne kinoloske organizacije, smatraju se psima ciste rase i u tom
smislu mogu da steknu pedigre koji priznaje FCI.
15. Pedigrei koje je priznala FCI predstavljaju sertifikat kojim
se potvrdjuje tacnost podataka u vezi sa nabrojanim pretcima u njemu, a
ne sertifikat kojim se garantuje kvalitet psa.

REGISTRACIJA STENADI U KNJIGU POREKLA

16. Osim ako drugacije nije dogovoreno, smatra se da je novi
vlasnik u toku prodaje skotne keruse automatski odgajivac legla. Stenad
se upisuje u knjigu porekla zemlje u kojoj vlasnik keruse normalno
boravi. Stenad nosi njegovu odgajivacnicu.
17. Svaki pas koji je odgajen i registrovan u zemlji clanici ili
u zemlji partnera koje imaju ugovor sa FCI mora biti snabdeven sistemom
za stalnu identifikaciju kao i za identifikaciju koja se ne moze
zloupotrebiti; ta identifikacija mora stajati u pedigreu.
Stenad se po pravilu upisuju u knjigu porekla zemlje u kojoj
vlasnik keruse ima stalni boravak. U slucaju osporavanja, duzan je da
obavezno dostavi potvrdu organa koji vodi registar prebivalista -
potvrdu prebivalista.
Tolerisu se izuzeci kod odgajivaca rasnih pasa koji zive u zemlji u kojoj se ne vodi knjiga porekla priznata od strane FCI.

Ovi odgajivaci imaju mogucnost da izvrse upis stenadi u knjigu porekla koju je priznala FCI.

Sva stenad iz legla mora biti registrovana; ovo ukljucuje svu stenad koja postoji na dan zahteva za registraciju.


PRAVILNICI ZA GAJENJE ZEMALJA CLANICA FCI

18. Pravilnici za gajenje zemalja clanica i partnera koji imaju
ugovor sa FCI mogu biti rigorozniji od Pravilnika FCI ali ni u kom
slucaju ne mogu biti u suprotnosti sa njim.

Preuzeto sa interneta.