Sibirski haski

Sibirski haski - Standard br. 270, SAD



Opšti izgled:
Sibirski
haski je radni pas, srednje veličine, ležernog držanja i energičnog
hoda. Kretanje mu je prirodno i elegantno. Telo je umereno zbijeno,
pokriveno kvalitetnim krznom, uši su prave, rep gusto odlakan asocira
na njegovo nordijsko poreklo. Karakteristično kretanje je jedinstveno i
naizgled lako. Sa velikom sigurnošću obavlja svoju originalnu ulogu
vučnog psa, vukući teret umerenom brzinom na velike razdaljine.
Proporcije i oblik njegovog tela pokazuju uravnoteženost snage, brzine
i izdržljivosti. Mužjaci nikada ne deluju prosečno u svom izgledu, a i
ženke su bez mana u svojoj građi. Sibirski haski u dobroj kondiciji sa
zatvorenom i dobro razvijenom muskulaturom nikada nije pretežak.

GLAVA
Lobanja: proporcionalna je telu, blago zaobljena, klinaste forme.
Mane: glomazna i nezgrapna glava, suvie nežna glava.

Njuška:
srednje dugačka. Rastojanje od nosne pečurke do stopa jednako je
rastojanju od stopa do potiljačne kvrge. Stop je dobro izražen, linija
nosnika je ravna. Njuška je srednje širine i postepeno se sužava ka
vrhu, koji nije ni šiljat ni kockaste forme. Usne su dobro pigmentisane
i priležuće. Makazast zagriz.
Mane: Suviše pljosnata, prekratka ili preduga njuška. Nedovoljno izražen stop. Bilo koji zagriz izuzev makazastog.

Uši:
Srednje veličine, trouglastog oblika, visoko usađene i relativno blizu
postavljene. Debele su i prekrivene gustim krznom blago zaobljene u
korenu i uspravno nošene. Vrhovi blago zaobljeni.
Mane: Prevelike uši u odnosu na glavu, suviše razmaknute, labave.

Oči:
Bademaste forme, srednje veličine, blago iskošene. Pogled je živahan,
prijateljski, zainteresovan, čak ljubopitljiv. Mogu biti boje kestena,
zelene, plave ili bikolor.
Mane: Previše iskošene oči, suviše blizu postavljene.

TELO
Vrat: Srednje dužine, lepo oblikovan i ponosito nošen. U kasu se obim vrata prividno povećava, glava blago nagnuta napred.
Mane: Kratak, debeo, zdepast ili predug vrat.

Plećka:
Lopatica je dobro postavljena i zaklapa sa horizontalom ugao od 45
stepeni. Blago iskošena prema vertikali. Mišići i ligamenti koji
povezuju plećku sa grudnim košem čvrsti i razvijeni.
Mane: Strma ili loše povezana plećka.

Grudi:
Izražene i jake ali nikako prevelike. Najniža tačka je smeštena tačno u
nivou laktova. Rebra su dobro zaobljena počev od kičme, blago
spljoštena sa strane, radi slobode pokreta.
Mane: Suviše veliki grudni koš, bačvast, suviše ravna ili slaba rebra.

Leđa:
Prava i čvrsta, leđna linija ravna. Srednje su dužine, ni prekratka ni
preduga. Slabine su zaobljene i snažne, uže od grudnog koša i blago
uzdignute. Sapi su povijene u odnosu na kičmu, ali nisu toliko
oboreneda bi ometale iskorak zadnjih nogu. Telo je nešto duže u odnosu
na visinu grebena.
Mane: Ulegla ili nedovoljno čvrsta leđa, šaranasta leđa, nadgrađenost.

NOGE

Prednje noge:
Gledano od napred prednje noge su umereno razmaknute paralelne i
vertikalne, laktovi ni uvučeni ni izbačeni. Gledano sa strane šaplje
blago nagnuto, došaplje snažno ali pokretljivo. Kosti nikada nisu
preteške, rastojanje od lakta do zemlje nešto veće nego rastojanje od
grebena do lakta. Dozvoljeno je odstranjivanje petog prsta.
Mane: Slabo šaplje ili došaplje, pretežak kostur, izbačeni laktovi. Nepravilni stavovi.

Zadnje noge:
Od pozadi gledano umereno razmaknute i paralelne. Slabine dobro
zaobljene i snažne, potkolenica dobro istaknuta, dobro postavljena. Ako
ga ima peti prst se odstranjuje.
Mane: Otvoren ugao skočnog zgloba, kravlji, preširok ili preuzak stav.

Šape:
Ovalnog oblika ali ne preduge. Srednje veličine, kompaktne i dobro
odlakane između prstiju i jastučića na tabanu. Jastučići su tvrdi i
odgovarajuće debljine. Šape im nisu ni izvrnute, a ni uvrnute.
Mane: Razmaknuti prsti, prevelike ili nezgrapne šape, male i osetljive, uvrnute ili izvrnute.

Rep:
Dobro odlakan, četkast, sličan lisičjem. Normalno usađen noen graciozno
povijen iznad leđa, kao srp kada je pas pozoran. Ne treba da se uvija,
ni levo ni desno a ni da pada ka leđima. Kad odmara rep je opružen.
Dlaka je srednje, na čitavom repu, jednake dužine dajući mu izgled
okrugle četke.
Mane: Rep spušten na leđa, suviše zarolan, preduga dlaka, nisko ili visoko usađen rep.

Hod:
Karakterističan za haskija ujednačen i naizgled lak, najbolje se
iskazuje u umerenom kasu. U takovm kasu tragovi mu se nižuz po uzdužnoj
liniji tela. U hodu noge su prave, laktovi nisu izbačeni, šape ni
izvrnute ni uvrnute, leđna linija ravna.
Mane: Skraćen, neusklađšen i isprekidan hod, trom korak, lelujav hod, ukrštene noge (hod krabe).

DLAKA


Dlaka
je dupla i srednje dužine, gusta, nikada preduga da smeta jasnim
konturama psa. podlaka je meka i gusta. Dlaka je ravna i blago polegla,
nikako predebela ili stršeća. Za vreme linjanja normalno je odsustvo
podlake. DOzvoljeno je poravnati brkove i dlaku između prstiju i
jastučića dok se skraćivanje dlake na ostalim delovima tela strogo
penalizuje.
Mane: Duga, oštra ili čeknjasta dlaka, previše čvrsta ili svilenkasta. Svako skraćivanje sem dozvoljenog.

KARAKTER

Odlikuje
se umiljatošću, razigran je i društven. Ne pokazuje posesivnostpsa
čuvara, nije nepoverljiv prema stranim osobama a ni agresivan prema
drugim psima. U zrelom dobu pokazuje dozu rezervisanosti i
dostojanstva. Poslušan je, voli da ugodi vlasniku i radi sa velikom
voljom.

VELIČINA

Visina: Mužjaci od 53, 5 do 60 cm. Ženke od 50.5 cm do 56 cm.
Težina:
Mužjaci od 20.5 do 28 kg. Ženke od 15.5 do 23 kg. Težina je
proporcionalna veličini. Navedene vrednosti predstavljaju krajnje
granice visine i težine bez sklonosti ka jednom ili drugom ekstremu.
Diskvalifikacija:
Visina koja prelazi 59.69 cm kod mužjaka i 55,88cm kod ženki. Mužjaci
moraju imati dva testisa normalne veličine spuštena u skrotum.

Boje dlake:

crno beli:potpuno beli

sivi vučije sivi

srebrni pinto

bakar svetlo crveni

samurovina black & tan

gotovo crni

A sad nešto o bojama očiju. Kako vidite sve je dozvoljeno!

varijacije na temu :PLAVO



BRAON nijanse:



ZELENA varijanta( malo nejasna)



najinteresantnije: PINTO EYE



Bikolor ( oči različite boje)



svetlo smeđe



oči boje čilibara

Evo još nekoliko fotki PINTO kolor: to su u stvari pjege ili tačkice druge boje



za razliku od tzv SPLASH COAT ( pas je uglavnom bele boje ali ima jako velike fleke -šare druge boje)



ili SADDLE BACK ( kada su leđa dosta tamnija a lice jako svetlo)



već je napisano o dužini i kvaliteti dlake, o tome kakva treba da bude,
medjutim ponekad se pojavi i ekstremno duga dlaka, koja ne samo da je
diskvalifikaciona mana nego i problem i opasnost za radne - vučne pse,
jer se na nju skuplja sneg, prouzrokujući smetnje i povrede. Psi sa
takvom dlakom ipak nam mogu izgledati interesantno, simpatično i
slatko...

Sibirski Haski potice iz oblasti Anadir sa krajnjeg severoistoka Sibira, gde je postojao vise od 5000 godina. Odgajan je od Cukci naroda, srodnika Eskima, Korjaka, Itelmana, Aleuta, Inuita i Atabaskan indijanaca.
Pocetkom proslog veka, trgovac krznima Olaf Swenson je uvezao prvi ozbiljniji kontigent pretka danasnjeg Sibirskog Haskija koga cemo dalje nazivati Cukci pas, na tlo Aljaske koju je tada potresala zlatna groznica.

All Alaska Sweepstakes, 404 milje duga trka je bila teren na kome su ispitane performanse Cukci psa i na sveopste iznenadjenje zapocinje dominacija ovih pasa atleta. John "Iron man" Johnstone i Leonhard Seppala svojim legendarnim trkama postavljaju do danas neoboriv rekord 404 milje za 72 sata. Lament za buducnost !!
Uspon popularnosti trajao je do 1930-tih godina a onda je beli covek poceo da ukrsta prve generacije Cukci pasa sa seoskim psima Atabaskan indijanaca, Malamutez, Aleuta i poceo da stvara danasnjeg Sibirskog Haskija. "Odgajivaci" poput Eve Short Sealey poceli su registraciju pri AKC i CKC (American Kenel Club i Canadian Kenel Club) pasa koji sada bili nov mix gena. Iz jednog legla sitnija zenka bila bi registrovana kao Sibirski Haski a krupniji muzjak kao Aljaski Malamut. Odatle i potice slicnost ove dve rase.

Genetski ciste rase Aljaskog Haskija stvaranog u selima Atabaskan indijanaca na Jukon reci, Inuitskog psa severa Kanade i Grenlanda, Cukci psa severoistoka Sibira i pasa plemena Malamutez, zlatna groznica belog coveka zauvek je promenila. Nove bolesti i novopridosli psi promenili su genetski pul nekada cistih rasa.
Sam Cukci pas ucestvovao je u stvaranju nekoliko rasa pasa : danasnjeg Aljaskog Haskija, danasnjeg Sibirskog Haskija, Aljaskog Malamuta i Sepala zapreznog psa.

Rec Haski koristi se danas generalno za sve zaprezne pse nevezano za rasu i velicinu, a normalno potice od reci Eski-sto znaci onaj koji jede sirovo meso jer se oni i dan danas tako hrane ; a prvenstveno se odnosila, ta rec, na ljude - Eskime !

Sibirski Haski je pas srednje velicine, lakog kostura i relativno je brz. Inteligentan je toliko da ce sa lakocom svakog nepripremljenog coveka podvrgnuti svojoj volji, polupripitomljen je sto znaci lovac u dusi pa ga nije preporucljivo drzati sa drugim domacim zivotinjama. Karakter mu je takav da je on uvek svoj, poput macaka i drustvena je zivotinja, pas je copora. Upravo zato mu je potrebno veoma rano staviti do znanja ko je u kuci gospodar, jednom kada to postane Haski, sva vasa volja i zelja bice nevazni. Takvi psi su na sramotu svojih vlasnika a mogu biti i opasni po druge pse.

Cist je, nije ga potrebno kupati, sam se cisti, krzno mu je takvo da nema sopstveni miris, vec je kao sundjer upija miris okoline.

Potrebno mu je mnogo kretanja, prvenstveno istrcavanje jer je ovo sportska zivotinja i samo tako nece "bezati svojim vlasnicima" sto je standaran problem sa neistrcavanim i nesocijalizovanim primercima.

Ne laje, samo zavija, nije pas cuvar iako je teritorijalan, prilagodljiv je.

Lake je gradje, duzi je nego sto je visok, gracioznog koraka. Usi su srednje velicine, trouglaste i uspravljene, a njihova unutrasnjost je oblozena gustom dlakom. Oci su kose braon ili plave boje ili sarene ili bikolor - jedno plavo jedno braon. Boja krzna i ociju nema nikakvog uticaja na kvalitet jedinke. Grudni kos je dubok i snazan, a slabine misicave. Sape su ovalnog oblika sa kratkom dlakom izmedju prstiju i snaznih jastucica. Bujni rep savijen je u obliku srpa i nosen iznad linije ledja kada je pas na oprezu, a spusten kada se odmara ili radi. Dlaka je srednje duzine, gusta i ravnomerna, a poddlaka je meka, bujna i vunasta. Sve boje su dozvoljene kao i bela i crna i sve vrste mrlja, najcesce su sve nijanse sive i crna sa belim oznakama.

Brojne tipicne oznake ukrasavaju glavu ili iscrtavaju masku u obliku kape ili naocara. Suvise krupni primerci se diskvalifikuju da bi se napravila razlika od Aljaskog Malamuta pa je tako visina psa jedina diskvalifikaciona mana. Visina muzjaka je od 54-60cm, zenki 51-56cm, tezina muzjaka je od 20-27kg a zenki 16-23kg.

Karakteristicno za ovu rasu je sto se kod odraslih pasa moze javiti nedostatak cinka. Ukoliko u hrani nema dovoljno ovog minerala, dlaka oko ociju, usana i nosa opada, zatim obolelo mesto pocrveni i puno je krastica. Bolest se lako sanira dodavanjem cinka u hranu, ali se citavog zivota o tako obolelom psu mora voditi racuna o balansu ovog minerala.

Drugo veoma specificno stanje je snezni nos, nagla promena boje nosne pecurke kod nekih primeraka cak i usana, u zimskom periodu. Ti delovi najpre pocrvene a ova pojava je sezonskog karaktera i ne bi trebalo da zabrinjava vlasnike, jer se odlaskom zime gubi.

Plava boja ociju kod polarnih pasa je upravo genetska prilagodjenost podneblju. Poznato je da tamna boja privlaci vecu kolicinu stetnog UV zracenja koje se, na velikim sneznim i ledenim prostranstvima visestruko odbija i pojacava. S tim u vezi upravo su stanovnici ovih prostora pre nikoliko hiljada godina, odgovorni za stvaranje prvih naocara za sunce.

Kod zapreznih pasa tokom takmicenja javlja se proliv zbog povecanog stresa, i jako ga je tesko sanirati, koristeci od organizatora trke dozvoljene preparate.

Sto se tice higijene, Haski se cisti sam. Treba mu pomoc kada se linja da bi se mrtva dlaka sto pre odstranila. Kada je ishrana u pitanju tu je vec malo kompleksniji.

Haski je veoma prozdrljiv, i ako pas zivi na lancu, u kavezu ili u sobi dva sa dva, onda nema gde da potrosi svoju akumuliranu energiju, onda malo jede i onda pocinje da bira sta ce da jede. Zdrav Haski ima neverovatan apetit, i potrebna im je hrana sa 30% proteina i 20% lipida, prava energetska bomba za bilo koju drugu rasu pasa.

Zenka Haskija nakon stenjenja gubi na tezini a onda se potpuno izlinja.

Uzgoj i selekcija ovih pasa se nazalost nikada nije kretala u pravcu da on bude dobar pas za vucu saonica vec u pravcu lepote. Cukci pas jeste stvaran za vucu saonica ali ne i Sibirski Haski. Pas je lagane gradje, osposobljen za vucu lakih i srednje teskih tereta, Nije izdrzljiv i lako se umara. Trcanje ovih pasa je -uprogramirano- u genima ali to nije dovoljno za profesionalno takmicenje i moramo ih pripremati za trke. Oni najradije trce sa svojim coporom. Tada se medjusobno takmice.

U zaprezi svaki pas ima svoju odredjenu funkciju. Lider -pas vodja trci sasvim napred i on je najpametniji, najbrzi a sasvim sigurno je najstabilnije naravi i najposlusniji pa onda i najizdrzljiviji. Zadatak mu je da diktira tempo i usmerava pravac i brzinu kretanja. Dominantni psi su na kraju zaprege blizu saonica. Na kraju ispred samih sanki su najjaci i najsnazniji psi koji koriguju eventualno klizanje saonica u stranu ili prevrtanje. Lideri su mali ili veliki, snazni ili manje snazni, muzjaci ili zenke a jedina i glavna odlika im je nacin na koji misle i inteligencija.

Pred takmicenje slede obimne pripreme jer u toj fazi psi dolaze u trkacku kondiciju. Bez obzira sto prva takmicenja pocinju tek u decembru, rad sa psima pocinje vec pocetkom septembra. Broj treninga nedeljno se krece od 3-5. U prvim danima brzina nije bitna, vec izgradnja misica a tek zadnjih 6 nedelja kada svi psi imaju odlicnu kondiciju, sa njima se radi na sto boljoj brzini. Postoje dve vrste takmicenja:
-sprint do 50km
-distance trke do 2000km kao Iditarod na Aljasci
U Evropi najduza trka je Finmarksloppet 1000km u Norveskoj.